Vodič za održavanje bonsai drveta zdravim i u rastu

Written by

Bonsai drveće uvek izgleda elegantno i impresivno.Bonsai baštovanstvo je umetnost rada sa običnim drvećem koje je namerno patuljasto zbog orezivanja grana i korena. Zatim oblikovano u različite forme ili čak u minijaturne pejzaže.

Bonsai baštovanstvo (japanski naziv za “drvo u posudi ili saksiji”) potiče iz Kine pre više od 2.000 godina pre nego što je postalo popularno u Japanu. Ova umetnost odražava kontemplativne ideje prirode, elemenata i promene, jedinstveno izražene u malom merilu. Sa redovnom negom i pažnjom, mnoga dragocena bonsai drveta rastu toliko dugo da se prenose s generacije na generaciju.

Možete stvoriti svoje bonsai drvo od mladih rasadnih biljaka ili dobrovoljnih sadnica koje pronađete u bašti, poput javorovog drveta koje raspoređuje svoje male zelene helikoptere svuda. Možete čak kupiti setove za bonsai baštovanstvo koji sadrže odgovarajuće seme. Zimzeleno ili listopadno drveće i žbunje podjednako dobro funkcionišu. Biljke koje cvetaju sezonski, poput azaleja, jablanova ili glicinija, takođe mogu napraviti lepe bonsai biljke.

Kako započeti uzgoj bonsai drveća
Bonsai drveće i biljke se gaje i oblikuju u plitkim posudama, tako da često zahtevaju svakodnevno zalivanje tokom toplih meseci. Zimi, osetljivi bonsai treba uneti unutra ili u staklenik; otporne biljke mogu ostati napolju sve dok su zaštićene od sušnog vetra i direktnog sunca.

Korak 1: Priprema korenske kugle
Izvadite biljku iz njenog rasadničkog kontejnera i odsecite donje dve trećine korenske kugle. Pročešljajte površinu zemlje da biste izložili neke korene. Navlažite sve korene korišćenjem bočice sa raspršivačem.

Korak 2: Stavite korensku kuglu u posudu Uklonite mrtve grane i grane koje odvraćaju pažnju od vizije koju imate za svoje drvo. Uklonite sve mrtve korene i sve velike korene koji će ometati presađivanje. Postavite biljku u posudu i rasporedite zemlju oko korena. Na vrh zemlje stavite šljunak ili mahovinu, i dobro zalijte.


Korak 3: Počnite oblikovati bonsai drvo Odlučite koje grane bi koristile oblikovanju. Da biste postigli željeni oblik, omotajte žicu oko drveta čvrsto, ali ne toliko čvrsto da ometa rast (ovo će pomoći da se grana usmeri u pravcu i oblik koji želite). Uklonite žicu kada grana poraste dovoljno da zadrži svoj novi oblik.

Nega Bonsai Drveta Nakon Sadnje

Nakon što ste posadili svoje bonsai drvo, pratite ove savete kako biste ga održali u vrhunskom stanju.

Zalivanje
Tipovi koji vole da sve bude po planu neće voleti ovaj savet, ali je najbolji način da se obezbedi prava količina vode za vaš bonsai: Nikada ne zalivajte po rasporedu. Sa nekim drugim sobnim biljkama, možda znate da je subota vaš dan za zalivanje, ali to ne funkcioniše za osetljivo bonsai baštovanstvo. Umesto toga, zalivajte kada se zemlja oseća blago (ne potpuno) suva.

Đubrenje
Kao opšte pravilo, većina bonsai drveća treba da se đubri tokom njihove sezone rasta (rano proleće do sredine jeseni). Međutim, potrebe za đubrenjem mogu varirati u zavisnosti od vrste drveta s kojom radite. Možete koristiti granulirano ili tečno đubrivo i đubriva namenjena specifično za bonsai drveće. Pratite uputstva na pakovanju za najbolje rezultate.

Zemlja
Većina mešavina zemlje za bonsai je kombinacija Akadame (pečena glina), pumica, lave i zemlje. Postoji beskonačno mnogo kombinacija, i moraćete da eksperimentišete kako biste odredili koja vam najviše odgovara. Dobra mešavina zemlje za bonsai treba dobro zadržavati vodu, ali ne i daviti korenje.

Presađivanje
Većina mladih bonsai drveća treba da se presađuje svake dve godine, dok zrelija drveća mogu biti u istoj posudi do pet godina. Znaćete da trebate da presadite ako su koreni izloženi i kruže oko dna kontejnera. Ako trebate da presadite, uradite to u rano proleće dok je drvo još u mirovanju. Kada prelazite na veću posudu, budite pažljivi sa mešavinom zemlje kako biste se uverili da nije previše različita od onoga što je drvo naviklo.

Izvor: https://www.bhg.com/

ŠTA JE MIKROBILJE?

Written by

U poslednjih nekoliko godina mikrobilje postalo je pravi kulinarski trend. Budući da je ukusno i bogato nutrijentima, koristi se za pripremu različitih jela. Postoje brojne vrste mikrobilja, a mnoge od njih možete uzgajati u svom domu.

Šta je mikrobilje?
U mikrobilje spadaju mladi izdanci biljaka koji se beru kada dostignu visinu oko 10 cm, obično u roku od jedne do dve nedelje od nicanja. Uzgaja se iz semena povrća i začinskog bilja, a najbolje uspeva u proleće. Budući da je veoma ukusno, te sadrži brojne hranljive materije, koristi se kao dodatak različitim jelima, kao što su sveže salate, sendviči, potaži i drugo. Ove sićušne biljke osim što pružaju boju i teksturu obrocima, povećavaju njihovu nutrtivnu vrednost – što ih čini veoma poželjnim dodatkom balansiranoj ishrani.

U poslednjih nekoliko godina mikrobilje postalo je pravi kulinarski trend. Budući da je ukusno i bogato nutrijentima, koristi se za pripremu različitih jela. Postoje brojne vrste mikrobilja, a mnoge od njih možete uzgajati u svom domu.

Šta je mikrobilje?
U mikrobilje spadaju mladi izdanci biljaka koji se beru kada dostignu visinu oko 10 cm, obično u roku od jedne do dve nedelje od nicanja. Uzgaja se iz semena povrća i začinskog bilja, a najbolje uspeva u proleće. Budući da je veoma ukusno, te sadrži brojne hranljive materije, koristi se kao dodatak različitim jelima, kao što su sveže salate, sendviči, potaži i drugo. Ove sićušne biljke osim što pružaju boju i teksturu obrocima, povećavaju njihovu nutrtivnu vrednost – što ih čini veoma poželjnim dodatkom balansiranoj ishrani.

Kako da uključite mikrobilje u ishranu?
Mikrobilje možete uključiti u širok spektar obroka – od salata i sendviča do smutija i potaža. Jedan od najjednostavnijih načina da uživate u njihovom fantastičnom ukusu jeste da ih koristite za dekoraciju omiljenih jela. Jednostavno ih pospite preko potaža, variva ili grilovanog povrća. Takođe ih možete upotrebljavati kao sastojak u smutijima, sokovima, namazima i dresinzima, a možete ih konzumirati i kao svežu salatu. U svakom slučaju, savetujem vam da ih uključite u svakodnevnu ishranu, budući da su prepuni bioaktivnih, hranljivih supstanci.

Izvor: https://www.geturbanleaf.com/
izvor: https://today.uconn.edu/

Kako uzgajati mikrobilje?

Written by

Kako uzgajati mikrobilje kod kuće! Evo jednostavnog, korak-po-korak vodiča o tome kako uzgajati mikrobilje u zatvorenom prostoru.
Nisu samo bogati hranljivim sastojcima, već će vam takođe sigurno doneti malo radosti.

ŠTA VAM JE POTREBNO ZA UZGOJ MIKROBILJA KOD KUĆE:
– Staklena ili keramička posuda sa poklopcem
– Podloga za rast ili podmetač (konoplja, kokos, juta ili prirodna vlakna)
– Semena za klijanje (videti listu ispod)
– Voda
– Prozor

DA LI JE POTREBNO PUNO SVETLA ZA UZGOJ MIKROBILJA?
Ne. Mikrobilje mogu rasti unutra čak i tokom zime, čak i u uslovima slabog svetla, ako se postave blizu prozora. Hladnije klime zahtevaju duži period rasta (2 nedelje), dok toplije klime mogu proizvesti mikrobilje za 5-7 dana.

SEME ZA MIKROBILJE (KOJE MOGU RASTI NA PODLOGAMA):
– Semenke brokolija
– semenke kelja
– grašak
– rukola
– rotkvica ili ljuta rotkvica
– amarant
– chia
– cvekla
– heljda
– blitva
– kupus
– kelj
– korijander
– bosiljak.

KAKO UZGAJATI MIKROBILJE
Potopite semenke 6-8 sati ili prema uputstvima na pakovanju. Potopite podlogu za rast vodom i stavite je u posudu. Raširite semenke. Čvrsto pokrijte i stavite blizu prozora dok ne proklijaju, 2-3 dana. Uklonite poklopac i pustite da rastu dok se ne pojave živopisni listovi. Svakodnevno zalivajte.

KAKO UZGAJATI BROKOLI (KORAK PO KORAK)

Korak 1.
Potopite semenke 6-8 sati ili prema uputstvima na pakovanju. Zatim procedite seme.

Korak 2.
Ovde koristim staklenu posudu veličine 5″ x 7″ sa poklopcem. Pripremite podlogu za rast.

Korak 3.
Ravnomerno rasporedite seme. Ako se čini da je seme suvo, poprskajte ga vodom. .

Napomena:
Pažljivo natopite podlogu za rast. Ovde koristimo prirodnu podlogu od jute. Možete ih pronaći u prodavnicama. Potrebna vam je nova podloga za svaku seriju koju uzgajate, jer se koreni obično dobro drže, ali su relativno jeftini.

Korak 4
Prekrijte i postavite pored prozora dok ne proklijaju. To može potrajati do 5 dana u hladnim klimama ili 1-2 dana u toplim klimama. Potapanje im pomaže da brže proklijaju.

Nakon 10 dana
Ovo je bilo nakon 10 dana. Kada većina semena izgleda klijalo, uklonite poklopac. Svaki dan zalivajte kako bi podloga ostala lepo vlažna.

Korak 5
Nastavite svakodnevno zalivanje. Nakon što klice puste koren, možete obilno zalivati i zatim isprazniti višak vode, klice će se pričvrstiti za podlogu.

Ovo je 14. dan. Sačekajte da mikrobilje dosegne najmanje jedan cm iznad posude pre nego što ih upotrebite.

Isecite onoliko koliko vam je potrebno za obrok, a ostatak neka nastavi da raste.

Izvor: https://www.feastingathome.com/
Izvor: https://www.bhg.com/

Uzgoj i nega maslinovog drveta

Written by

Uzgoj i nega maslinovog drveta mogu biti zadovoljavajuće iskustvo, ali zahteva odgovarajuću negu kako bi se obezbedilo zdravlje i dobrostanje biljke. Evo nekoliko smernica o tome kako negovati i uzgajati maslinovo drvo:

Odabir pravilne vrste:
Odaberite patuljasti ili minijaturni varijetet maslinovog drveta pogodan za uzgoj u saksiji. Neki varijeteti, poput Arbequina ili Picholine, prilagodljiviji su uzgoju u posudi.

Saksija:
Koristite dobro dreniranu saksiju sa dovoljno otvora za odvod vode kako biste sprečili zadržavanje vode.
Pazite da je saksija dovoljno velika da primi korenov sistem, i koristite kvalitetnu supstratnu smesu.

Sunčeva svetlost:
Maslinovo drvo zahteva obilje sunčeve svetlosti. Postavite saksiju sa drvetom na mesto sa najmanje 6-8 sati direktnog sunčevog svetla dnevno.
Povremeno rotirajte saksiju kako biste osigurali ravnomernu izloženost svetlu.

Zalivanje:
Dozvolite da se gornji sloj zemlje osuši pre zalivanja.
Zalivajte drvo temeljno, ali izbegavajte prekomerno zalivanje, jer su maslinova drva podložna truljenju korena.
Prilagodite učestalost zalivanja prema potrebama drveta i uslovima u okolini.

Temperatura i vlažnost vazduha:
Maslinovo drvo preferira toplu i suvu klimu. Održavajte unutrašnje temperature između 15-27°C.
Obezbedite odgovarajuću vlažnost vazduha, posebno u suvim unutrašnjim uslovima. Možete koristiti ovlaživač ili postaviti posudu sa vodom u blizini drveta.

Orezivanje:
Orezujte maslinovo drvo kako biste mu oblikovali krošnju i kontrolisali veličinu. Odstranite mrtve ili oštećene grane.
Redovno orezivanje pomaže održavanju forme drveta i podstiče zdrav rast.

Đubrenje:
Koristite balansirano đubrivo sa sporim otpuštanjem tokom sezone rasta (proleće i leto). Pratite preporučene doze đubriva na pakovanju.

Kontrola štetočina:
Pazite na pojavu štetočina poput lisnih vaši, štitastih insekata ili paučinastih grinja. Insekticidni sapun ili neemovo ulje mogu se koristiti za kontrolu štetočina.

Oprašivanje:
Unutrašnja maslinova drva mogu zahtevati ručno oprašivanje kako bi se podstakao razvoj plodova. Nežno protresite grane kada drvo cveta kako biste rasporedili polen.

Zimska nega:
Maslinovo drvo zahteva period zimske dormantnosti. Obezbedite niže temperature (10-15°C) tokom zimskih meseci.
Smanjite zalivanje zimi, dozvoljavajući zemlji da se malo više osuši između zalivanja.

Presađivanje:
Presadite maslinovo drvo svake 2-3 godine kako biste osvežili zemlju i pružili dodatni prostor za rast korena.

Prateći ove smernice za negu, možete uživati u lepoti unutrašnjeg saksijasnog maslinovog drveta i, uz odgovarajuću negu, čak ubrati masline u odgovarajućim uslovima.

Iskustvo i savete o uzgoju i nezi maslinovog drveta sa nama su podelili ljudi iz rasadnika Jakovljević, iz Kragujevca.

Jabukina krastavost i krastavost kruške

Written by

Jabukina krastavost (Venturia inaequalis) i krastavost kruške (Venturia pirina) su oba gljivična oboljenja koja pogađaju jabuke i kruške, redom. Iako ih uzrokuju različite vrste gljivica, simptomi i mere kontrole ovih bolesti su prilično slični.

Simptomi:

  1. Krastavost Lesija:
    Najkarakterističniji simptom kako jabukine tako i kruškine krastavosti je prisustvo krasta sličnih lezija na lišću, plodovima, a ponekad i grančicama. Ove lezije su tamne, često boje masline do crne.
  2. Deformisani Plodovi:
    Zaraženi plodovi mogu postati deformisani, pucati ili razvijati delove s korkom. Jaka infekcija može dovesti do značajnog smanjenja kvaliteta plodova.
  3. Uvijanje Lišća:
    Zaraženi listovi mogu pokazivati uvijanje, deformaciju i smanjen rast. Listovi takođe mogu prerano opadati.
  4. Infekcije Grančica i Grana:
    U nekim slučajevima, infekcija se može proširiti na grančice i grane, uzrokujući rane i sušenje.

Uslovi koji pogoduju Infekcijama Krastavosti:

  • Vlažnost i Kiša:
    Gljivice odgovorne za jabukinu i kruškinu krastavost trpe u vlažnim uslovima. Kiša, posebno tokom sezone rasta, stvara povoljno okruženje za proizvodnju spora i širenje bolesti.
  • Umerene Temperature:
    Gljivice su najaktivnije pri umerenim temperaturama, obično između 15°C do 24°C.

Kontrola i Upravljanje:

  1. Tretmani Fungicidima:
    Redovno nanošenje fungicida, posebno tokom sezone rasta, može pomoći u prevenciji i kontroli infekcija krastavosti. Fungicide treba nanositi preventivno pre pojave simptoma.
  2. Otporne Sorte:
    Sadnja sorti jabuka i krušaka koje su otporne na krastavost je efikasna dugoročna strategija za upravljanje bolešću.
  3. Orezivanje:
    Pravilne prakse orezivanja, kao što je povećanje cirkulacije vazduha unutar krošnje, mogu pomoći u smanjenju vlažnosti i minimiziranju uslova koji pogoduju rastu gljivica.
  4. Uklanjanje Lišća:
    Uklanjanje opalog lišća i zaraženih biljnih ostataka iz voćnjaka ili vrta može smanjiti izvor zaraze za sledeću sezonu rasta.
  5. Izbegavanje Orošavanja:
    Ako je moguće, koristite kapljično zalivanje umesto orošavanja lišća kako biste smanjili vlažnost lišća.
  6. Kulturne Prakse:
    Sprovođenje dobrih praksi upravljanja voćnjakom, kao što je pravilno razmicanje između stabala i promovisanje opšteg zdravlja stabla, može doprineti prevenciji bolesti.

Važno je da voćnjaci i baštovani redovno prate svoje jabuke i kruške kako bi primetili bilo kakve znakove infekcije krastavosti i preduzeli odgovarajuće mere za upravljanje bolešću. Rana detekcija i intervencija mogu značajno smanjiti uticaj krastavosti na voćnjake.

Top pet nezahtevnih sobnih biljaka

Written by

Da li ste ikada želeli da imate kuću punu biljaka, ali imate misli u ovom smeru?

“Nemam vremena da se brinem o biljkama.”

“Puno putujem.”

“Ne mogu održavati sobne biljke u životu.”

Možda ste čitali o pet sobnih biljaka koje su “super-lake” za održavanje, samo da biste jednu kupili? Pa, to se dešava, gotovo svakome. Sobne biljke mogu biti zaista teške za održavanje! Zato imamo listu od pet biljaka koje su zapravo najmanje zahtevne sobne biljke. Čak možemo da kažemo da možete staviti ove biljke u sobu, isključiti svetlo na nedelju dana.

Biljka pauka (Chlorophytum comosum), poznata i kao “spider plant” ili “airplane plant,” je popularna sobna biljka koja je poznata po svojoj nezahtevnosti i sposobnosti brzog razmnožavanja. Evo nekoliko ključnih informacija i saveta o nezi biljke pauka:

  1. Svetlost: Biljka pauka može podneti različite uslove svetlosti, od niske do svetle indirektne svetlosti. Ovo je čini pogodnom za različite delove doma.
  2. Zalivanje: Ova biljka preferira umjereno zalivanje. Zemlju treba održavati vlažnom, ali ne natopljenu. Pazite da se ne zadržava previše vode u saksiji kako biste izbegli truljenje korena.
  3. Razmnožavanje: Biljka pauka lako proizvodi “pauketiće” ili bebe koje možete odvojiti i posaditi kao nove biljke. Ovo je odličan način da je razmnožite ili podelite sa prijateljima.
  4. Vazduh: Ova biljka se dobro prilagođava različitim nivoima vlažnosti vazduha. Povremeno prskanje lišća vodom može biti korisno, posebno u suvim uslovima.
  5. Izgled: Listovi biljke pauka su dugački i tanki, s belim ili kremastim prugama koje dodaju dekorativni element. Ova biljka često visi iz saksije, stvarajući efektivnu viseću biljku.
  6. Čišćenje vazduha: Biljka pauka može doprineti čišćenju vazduha u prostoru, apsorbujući određene štetne supstance.

Biljka pauka je odličan izbor za početnike i one koji žele dodati zelje u svoj dom s minimalnim naporom. Njena sposobnost prilagođavanja različitim uslovima čini je popularnom među ljubiteljima sobnih biljaka.

Potos (Epipremnum aureum), takođe poznat kao “đavolji bršljan” ili “zlatni potos”, još je jedna izuzetno nezahtevna sobna biljka koja se lako održava. Ova biljka ima sjajne, srčaste listove i često se koristi kao viseća ili penjačka biljka. Evo nekoliko razloga zašto je potos sjajan izbor:

  1. Niska zahtevnost: Potos je otporan na zanemarivanje i može preživeti u različitim uslovima svetlosti. Toleriše i niske i svetle svetlosne uslove.
  2. Brzi rast: Potosi često brzo rastu, stvarajući gusto zeleno lišće koje može ispuniti prostor.
  3. Lako razmnožavanje: Slično biljci pauka, potos se lako razmnožava putem reznica. Možete dobiti nove biljke pomoću reznica koje posadite u zemlju ili vodu.
  4. Čišćenje vazduha: Potos je poznat po svojoj sposobnosti da uklanja štetne supstance iz vazduha, čineći ga korisnim za unapređenje kvaliteta vazduha u vašem domu.

Kao i kod većine sobnih biljaka, redovno zalivanje (samo kada je zemlja suva na dodir) i povremeno prskanje lišća vodom pomoći će očuvanju zdravlja potosa. Uz pravilnu negu, potos će dodati zeleni dodir vašem domu i zahtevati minimalan trud.

Zamija, poznata i kao ZZ biljka (Zamioculcas zamiifolia), još je jedna vrlo nezahtevna sobna biljka koja se lako održava. Evo nekoliko ključnih karakteristika i saveta o nezi ZZ biljke:

  1. Niska zahtevnost: Zamija je poznata po svojoj izdržljivosti i otpornosti na različite uslove. Podnosi niske nivoe svetlosti, sušu i zanemarivanje.
  2. Svetlost: Iako može podneti nisku svetlost, Zamija će najbolje napredovati na svetlom mestu, ali izbegavajte direktno sunce koje može izazvati oštećenja lišća.
  3. Zalivanje: Ova biljka preferira sušenje zemlje između zalivanja. Dopustite da gornji sloj zemlje bude suv pre nego što je ponovo zalijete. Zimi, kada je rast usporen, zalivanje treba smanjiti.
  4. Vazduh: Zamija je tolerantna na vlažnost vazduha, ali povremeno prskanje lišća može doprineti njenom zdravlju.
  5. Toksini: Slično filodendronu, važno je napomenuti da su neki delovi Zamije toksični ako se pojedu, pa je preporučljivo držati je van domašaja kućnih ljubimaca i male dece.
  6. Izgled: Zamija ima karakteristične tamno zelene listove koji su izuzetno otporni na sasušivanje i oštećenja, čineći je odličnom biljkom za one koji nisu stalno kod kuće ili zaboravljaju zalivanje.

Zamija je popularna zbog svoje sposobnosti da preživi u različitim uslovima, a njen elegantan izgled čini je odličnim dodatkom enterijeru bez zahtevanja previše pažnje.

Biljka zmija (Sansevieria), poznata i kao “snake plant” ili “mother-in-law’s tongue,” je popularna i nezahtevna sobna biljka. Evo nekoliko ključnih informacija i saveta o nezi biljke zmije:

  1. Svetlost: Biljka zmija može podneti širok spektar uslova svetlosti, od niskog do svetlog indirektnog svetla. Iako može preživeti u niskom svetlu, najbolje napreduje uz svetlo.
  2. Zalivanje: Zmija je otporna na sušu i preferira sušenje zemlje između zalivanja. Previše vode može dovesti do truljenja korena, pa je važno ne dozvoliti da se zemlja dugo vremena održava vlažnom.
  3. Vazduh: Biljka zmija je tolerantna na vlažnost vazduha i ne zahteva često prskanje lišća. To je čini odličnim izborom za različite uslove doma.
  4. Rast: Listovi biljke zmije su uspravni, sabijeni i imaju atraktivne horizontalne pruge. Ova biljka može narasti do značajne visine, ali se takođe dobro prilagođava manjim posudama.
  5. Čišćenje vazduha: Biljka zmija je poznata po svojoj sposobnosti apsorbovanja određenih toksina iz vazduha, čineći je korisnom za poboljšanje kvaliteta vazduha u prostoru.
  6. Otpornost: Ova biljka je izuzetno otporna na zanemarivanje i idealna je za ljude koji nemaju puno vremena za održavanje biljaka.

Biljka zmija je popularna ne samo zbog svoje nezahtevnosti već i zbog svoje dekorativnosti. Njene elegantne listove čine je odličnim dodatkom enterijeru, a lakoća održavanja čini je privlačnom opcijom za sve, od početnika do iskusnih ljubitelja sobnih biljaka.

KAKO SE STARATI O SVOM LIMUNSKOM DRVETU – 5 SAVETA ZA NEGU

Written by

Dobro održavati izgled limunskog drveta tokom leta i zime nije lako, ali moguće je! Pratite ova pet saveta za uspeh u nezi vašeg limunskog drveta.

Limunska stabla nisu samo lepa, već imaju i divan miris! Biljka najbolje uspeva u tropskim klimama, što može predstavljati izazov za nas ljubitelje dizajna enterijera koji želimo da ukrasimo dom limunskim drvetom. Nije potpuno jednostavno održati limunsko drvo lepim tokom cele godine, ali uz nekoliko jednostavnih trikova to je moguće!

Gubitak lišća kod limunskog drveta Najčešći problem s limunskim drvetima je gubitak lišća. To je jasan znak da biljka ne uspeva. To je često rezultat kombinacije nedovoljno svetla, previše suvog vazduha i nedovoljno vode.

Jedan savet da biste izbegli opadanje lišća je da ne okrećete limunsko drvo nakon svetlosti. Može biti primamljivo okrenuti biljku za pola kruga kada se listovi okrenu prema suncu – ali nemojte! Drvo koristi puno snage da okrene listove prema suncu i ne može podneti stalno okretanje listova nazad. Rezultat je da otpadaju.

5 saveta za negu limunskog drveta

  1. Svetlost: Limunsko drvo voli puno svetlosti. Postavite ga na sunčano mesto gde će dobiti najmanje 8 sati sunčeve svetlosti dnevno. Ako ga držite unutra, približite ga prozoru kako bi dobilo dovoljno svetlosti.
  2. Vlažnost: Održavajte optimalnu vlažnost oko limunskog drveta. Ovo možete postići prskanjem lišća vodom ili postavljanjem posude s vodom pored biljke. U suvim uslovima, koristite ovlaživač vazduha.
  3. Zalivanje: Limunsko drvo zahteva redovno zalivanje. Zemlja treba ostati vlažna, ali ne i natopljena. Pazite da ne dođe do zadržavanja vode u posudi.
  4. Đubrenje: Hranite limunsko drvo tokom proleća i leta đubrivom bogatim azotom. Pratite uputstva na pakovanju kako biste izbegli prekomerno đubrenje.
  5. Prevencija gubitka lišća: Kako biste sprečili opadanje lišća, izbegavajte često okretanje limunskog drveta nakon svetlosti. Držite ga u stabilnom položaju kako bi listovi zadržali svoj položaj prema svetlu.

Prateći ove savete, možete očuvati zdravlje i lepotu limunskog drveta tokom cele godine.

  1. Ispravno zalivanje, ishrana i sadnja

Limunsko drvo ne podnosi dobro dehidrataciju, ali ni previše vode. Redovno zalivajte tokom proleća i leta, ali štedljivije tokom zime. Drvo voli biti u saksiji s rupama na dnu kako bi voda pravilno odvodila.

Presadite drvo kada počne da se budi u proleće, po mogućstvu svake druge ili treće godine. Posadite drvo u veliku glinenu saksiju koja diše, i koristite posebno sredstvo za sadnju citrusa. Pošto su citrusi podložni nedostatku hranljivih materija i gubitku lišća, trebali biste dodati hranljive supstance za biljke mediteranskog podneblja prilikom zalivanja svake dve nedelje između aprila i septembra.

  1. Dosta svetlosti

Pošto limunsko drvo najbolje uspeva u tropskim i mediteranskim klimama, trebamo mu pružiti najbolje uslove da napreduje i u Švedskoj. To znači da drvo želi što više svetlosti kako tokom leta, tako i tokom zime. Ne uspeva dobro na vetrometinama, stoga pokušajte postaviti svoje drvo na mirno i sunčano mesto, na primer uz zid kuće tokom leta.

Zimi, postavite drvo na najsvetlije mesto koje možete pronaći, po mogućstvu u oranžeriji ili stakleniku, ali inače u svetloj sobi unutra ili u hladnom, svetlom skladištu. Ako ne možete garantovati dovoljno svetlosti limunskom drvetu, možete kupiti svetlosna tela za biljke koja će održavati biljku svetlom i živopisnom tokom cele godine.

  1. Prikladna temperatura

Zimi, postavite drvo na najsvetlije mesto koje možete pronaći, po mogućstvu u oranžeriji ili stakleniku, ali inače u svetloj sobi unutra ili u hladnom, svetlom skladištu. Ako ne možete garantovati dovoljno svetlosti limunskom drvetu, možete kupiti svetlosna tela za biljke koja će održavati biljku svetlom i živopisnom tokom cele godine.

Tajna uspeha sa limunskim drvetom leži u savršenoj kombinaciji puno svetlosti i hladne temperature. Posebno je važno obezbediti da drvo zimi ne bude previše toplo. Jesen i zima su period oporavka drveta kada želi biti hladno i u miru. Optimalna temperatura zimi je od pet do deset stepeni.

  1. Držite limunsko drvo napolju što duže

Pravilo je da biljka bolje napreduje napolju nego u suvom vazduhu unutra. Stoga, pokušajte drvo držati na zaštićenom mestu napolju što je duže moguće. Ono što trebate razmotriti jeste da rizik od mraza mora proći i da temperatura mora biti prilično slična danju i noću. Idealno, noćna temperatura treba biti iznad 10 stepeni, a dnevna temperatura iznad 15 stepeni. Ne zaboravite temeljito očistiti drvo pre nego što ga unesete nakon leta. Ne želite da puževe ili vaši prezime zimu u drvetu unutra.

  1. Redovno tuširajte drvo

Iz istog razloga, trebali biste povremeno tuširati svoje limunsko drvo. Citrusne biljke često bivaju napadnute vašima, posebno ako se čuvaju suvo i toplo. Stoga je posebno važno da tuširate drvo i održavate vlažnost tokom zime. Međutim, leti biste trebali biti oprezni da ne tuširate drvo tokom dana i izlažete ga suncu, jer kapljice vode mogu izazvati opekotine listova kada se zagreju.

Izvor: Zetas, Blomsterlandet, Plantagen, Gardena.