Micelijum materijal za izgradnju

Micelijum je jedan od najobilnijih živih sistema na Zemlji, koji se sastoji od tkiva koje čine mikrovlakna slična nitima, a koje čine deo korena gljiva. Ova mreža niti, nazvana je hife, raste ispod zemlje i u zavisnosti od okolnih uslova poput vlage ili temperature može brzo rasti, pretvarajući se u čvrsti blok.

Neke kompanije su eksperimentisale sa ovim organskim materijalom kako bi ga pretvorile u bio-plastiku koja ne šteti životnoj sredini i ne generiše otpad; ovo bi moglo biti rešenje za problem građevinskog otpada koji takođe može biti toksičan, kao što su smole, rastvarači, boje ili beton.

Proizvodnja micelijumskih blokova je jednostavan proces ako se imaju odgovarajući uslovi za reprodukciju. Spore gljiva se mešaju sa drugim komponentama kao što su poljoprivredni otpaci koji mogu biti stabljike ili ljuske semena, trska šećera ili strugotine drveta. Gljive počinju da koriste hranljive materije pretvarajući se u gustu masu koja se zatim prenosi u kalupe kako bi se postigla željena veličina.

Kalupi treba da imaju glatku i uniformnu površinu, po mogućstvu providnu kako bi se kontrolisao rast, hermetički zatvorenu ali sa filterom koji omogućava razmenu gasova sa spoljnim vazduhom. Ovi kalupi mogu biti od višekratne plastike, stakla ili metala. Vlažnost i određeni sanitarni uslovi su važni faktori kako ne bi došlo do infekcije materijala tokom procesa.

Kada micelijum potpuno izraste, uklanja se iz kalupa, a sam materijal stvara debelu zaštitnu kožu kada dođe u kontakt sa spoljnim vazduhom.

Na kraju procesa, blokovi se peku na temperaturama između 70 i 90 stepeni kako bi se olakšala dehidratacija, ubio organizam i zaustavio rast.

Iako je još uvek u eksperimentalnoj fazi, micelijum je korišćen u nizu nedavnih građevinskih projekata. Sa odgovarajućim geometrijama i kombinacijom sa drugim materijalima, mogu se postići strukture za kuće do dva nivoa.

Micelijum može imati različite primene u građevinarstvu, kao što su pregrade, izolacioni strukturni paneli i zvučnoizolacione ploče. Takođe, pokazao se kao odličan lepak sa prirodnim materijalima poput jute, konoplje ili drveta, čime se izbegava upotreba hlapljivih smola.”

Konačno, ovaj materijal je 100% biorazgradiv, može se ponovno integrisati u sistem i razgraditi u organskom ciklusu.

Primer primene micelijuma u arhitekturi je Pavilion rasta (The Growing Pavilion), privremena struktura izgrađena 2019. godine u Holandiji. U samo 4 dana, micelijum je rastao i popunio kalup; pomešan je sa drvetom, konopljom i pamukom.

Ono što je interesantno kod ovog materijala je što uspeva da izbalansira ugljenični otisak generisan u konvencionalnoj gradnji i apsorbuje dvostruko svoje težine u CO2. Ekološki materijali na bazi živih organizama poput micelijuma otvaraju mogućnost da arhitektura bude prijateljska prema životnoj sredini, po niskoj ceni i u skladu sa našim okruženjem.